Metan, glavni sastojak prirodnog gasa, je u svakodnevnom životu poznat po značajnoj ulozi koju ima kao gorivo za grejanje u domaćinstvu, ali i kao važan industrijski energent i bitan reaktans u sintezi mnogih organskih jedinjenja. Manje je poznato da metan ima veću energetsku vrednost od fosilnih goriva. Pored toga, sagorevanjem metana oslobađa se manje štetnih nusprodukata: ne dolazi do emitovanja sumpor-dioksida i žive, stvaranja pepela, a ugljen-dioksid se emituje upola manje u poređenju sa fosilnim gorivima. To ovaj gas čini moćnijim, ali i ekološki „čistijim“ energentom od fosilnih goriva.
Ipak, metan sam po sebi može biti izuzetno štetan gas, višestruko moćniji od ugljen-dioksida u stvaranju efekta staklene bašte. Na primer, ukoliko se za grejanje stambenih objekata koristi prirodni gas tj. metan, oni će se zagrejati, ali ukoliko se metan ispusti iz otvorene cevi u okolinu, zagrejaće se čitava planeta. Dodatna opasnost vreba i usled izuzetne zapaljivosti metana, te kao takav predstavlja hazard kako u domaćinstvima, tako i u industriji, a posebno u rudarskim oknima.
Oko 60% svetskih emisija metana uzrokovano je curenjima ovog gasa iz industrijskih postrojenja, sa deponija, ali i iz sektora poljoprivrede, ponajviše sa farmi krava, ovaca i sa pirinčanih polja. Preostale emisije potiču iz takozvanih prirodnih izvora kao što su močvare, vulkani, naftna polja. Neverovatno, ali određena količina metana u mehurima izbija i iz arktičkih jezera. Zbog svega rečenog, efikasna detekcija metana je od izuzetne važnosti.